detalj slike: KRK Art dizajn

VELIKANI LjUDSKE CIVILIZACIJE 5

Dr SIMO JELAČA

GOTFRID LAJBNIC (1646-1716), nemački matematičar

Lajbnic je upamćen kao veoma uporan istraživač u razvoju matematičkih teorija, pre svega statistike. U Londonu se sastao sa Njutnom, a kasnije su obojica tvrdili da su prvi pronašli račun, koji nikada nije u potpunosti potvrđen. Lajbnicu bi se moglo više verovati da je bio u pravu. Godine 1700. Lajbnic je ubedio Fridriha I Pruskog da formira Prusku akademiju nauka, čiji je Lajbnic postao prvi predsednik.

EDMUND HALEJ (1656-1742), engleski astronom

Haleja najčešće pominje kometa koju je otkrio 1682. godine i koja je po njemu dobila ime, Halejeva kometa. Halej je podstakao Njutna da objavi svoje Principe. Proučavao je pojave i putanje kometa u svemiru i zaključio da se komete ponovo pojavljuju u tačno određenom vremenskom periodu. Prema njegovim proračunima, Halejeva kometa se pojavljuje svakih 76 godina, i zaista, ponovo se pojavila 1758. godine, zatim 1834. godine, zatim 1910. i poslednji put 1986. godine, a sledeće pojavljivanje će se desiti 2062. godine. To znači da se Halejeva kometa može videti samo jednom u ljudskom životu. Halej je proučavao putanje dvadeset tri komete, koje je objavio 1705. godine u ‘’A Sinopsis of the Astronomi of Komets’’. Takođe je utvrdio da i zvezde imaju svoje putanje, a za Mesec je izračunao devetnaestogodišnju putanju na osnovu koje je potvrdio teoriju sekularnog ubrzanja koju je predvideo još 1695. Tokom 1716. godine izračunao je Zemljinu udaljenost od Sunca u odnosu na planetu Veneru. Takođe je napravio mapu južnog sazvežđa 1679. godine

Pored astronomije, Halej se smatra osnivačem geofizike, 1686. godine, tako što je napravio karte vetrova na zemlji, sa morskim strujama i magnetnim vibracijama. Takođe je proučavao salinitet mora i isparavanje jezera 1687-1694, prema čemu je izračunao starost Zemlje. On je matematički izračunao pritiske kao funkciju nadmorske visine, čime je usavršio barometar. Čak je izračunao i mortalitet stanovništva, veličinu atoma, optiku duge itd.

TOMAS NjUKOMEN (1663-1729), engleski pronalazač

Njukomen je počeo da gradi prvu parnu mašinu 1705. godine, a pustio je u rad 1712. godine. Imao je svoju radionicu u kojoj je proizvodio uređaje za ispumpavanje vode iz rudarskih okana. Prvo je smislio da koristi atmosferski pritisak umesto konja i ljudskog rada, pa je stvorio vakuum na jednoj strani i pritisak na drugoj, što je stvorilo određenu količinu rada. Zatim je umesto vazduha koristio vodenu paru 1712 i tako uspešno rešio zadati zadatak. Pomoću poluga, njegova pumpa je izvlačila 27.000 litara vode na sat pri snazi od 5,5 KS. Za života je postavio 29 takvih pumpi. Posle njega, mnogo bolje rešenje postigao je Džejms Vat (1736-1819), čime je započela industrijska revolucija.

DANIEL FARENHAJT (1686-1736), nemački fizičar

Farenhajt je rođen u Gdanjsku u Poljskoj i veći deo života radio je u Italiji, gde se zainteresovao za termometriju. Prvi primitivni termometar konstruisao je Galileo, dok je Farenhajt prvi koristio alkohol za svoje termometre 1709. godine, zatim živu 1714. Već 1715. godine konstruisao je skalu termometra, prihvatajući tačku smrzavanja vode kao nultu tačku. Svojim proračunima je otkrio da se voda smrzava na 30°F, a da je temperatura ljudskog tela 90°F. Kasnije su ove vrednosti revidirane na 32°F odnosno 96°F. Prema toj skali, tačka ključanja vode bila je na 212°F. Prema datoj skali od 32 do 212, postoji 180 podeoka i isto se koristilo širom sveta, do 1970. godine u Engleskoj, a u SAD do danas. Kasnije je Farenhajtova skala uglavnom zamenjena Celzijusovom skalom, prema autoru Šveđaninu Andersu Celzijusu (1701-1744).

DANIEL BERNULI (1700-1782), švajcarski matematičar i fizičar

Po završetku studija u Evropi, Bernuli je otišao na Akademiju nauka u St. Petersburg, Rusija, gde je studirao matematiku. Sa 32 godine odlazi u Švajcarsku, gde radi kao profesor anatomije, zatim botanike i na kraju fizike. Ostao je upamćen po svom delu Hidrodinamika u kome je 1738. opisao svojstva vode u toku, koja je u nauci poznata kao Bernulijev zakon i Bernulijeva formula.

KARLUS LINNAEUS (1707-1778), švedski botaničar

Karlus Linus je od malih nogu voleo cveće, zbog čega je i dobio nadimak „Mali botaničar”. Već 1735. objavio je svoje prvo delo Sistema Naturae (Prirodni sistem) u kome je postavio novi sistem imenovanja biljaka. Svako ime se sastojalo od dve reči, od kojih prva definiše rod ili grupu vrsta kojoj pripada dotična biljka, a druga reč označava određenu vrstu ili vrstu biljke. Na primer, naziv suncokreta je Helianthemum annus prema Linusu. Linusov metod je bio daleko jednostavniji od svih prethodnih metoda. Ovaj sistem imenovanja biljaka je i danas u upotrebi, širom sveta.

RUĐER BOŠKOVIĆ (1711-1787), dubrovački naučnik i diplomata

Ruđer Bošković je rođen u Raguzi (Dubrovnik), a studirao je matematiku i fiziku u Rimu. On je jedan od prvih svetskih naučnika koji je prihvatio teoriju Isaka Njutna o univerzalnoj gravitaciji. Veći deo života radio je u Rimu, ali je upravo zbog Njutna otišao u Britaniju 1759. godine, gde je imao priliku da upozna mnoge svetske naučnike tog vremena. Bošković je britanskim naučnicima bio dobro poznat po svojoj teoriji o atomizmu. Pored toga, istakao se kao hemičar, u domenima: kohezije, hemijskih afiniteta, kristalizacije, kao i u oblasti toplote. Za Boškovića, J.J. Tomson je rekao da je dao najbolje objašnjenje kohezije, koja je prihvaćena u celom svetu. Ruđer Bošković je imao značajan uticaj na engleske naučnike: Dejvija, Faradaja, Maksvela, Kelvina i Dž. Thomsona. Tompson je rekao i da je Boškovićev rad toliko napredovao da je imao najveći uticaj na Davijeva i Fardejeva dalja istraživanja. Ruđer Bošković je započeo, a Majkl Faradej završio teoriju hemijskih elemenata i elektrolita. Bošković je u svoje vreme objavio 70 naučnih radova, u kojima je obradio oblasti optike, gravitacije, trigonometrije, astronomije i meteorologije. Istaknuti u domenima atomske teorije, Maksvel je 1877. godine u časopisu Natura pisao o Boškoviću: „Najbolje što možemo da uradimo je da se oslobodimo pojma jezgra i zamenimo ga atomom Ruđera Boškovića“. Lord Kelvin je verovao da su Boškovićeve ideje apsolutne i da je njegova teorija neograničena.

Bošković se smatra pionirom geodetske nauke i prvi je pokrenuo merenje zemljinih nerida. Takođe je živeo u Francuskoj i postao član Francuske akademije nauka, a bio je i član Kraljevskog društva u Rimu. Pored svega što je radio u nauci, izuzetno se dobro zalagao za svoju zemlju, pa je tokom boravka u Rimu bio i zvanični diplomatski predstavnik Dubrovnika. Napomena: Hrvati Ruđera Boškovića smatraju svojim, jer im je kao takav potreban, iako se prema dostupnim podacima čini da je srpskog porekla.

DžOZEF BLEK (1728-1799), škotski hemičar

Josef Blek je studirao hemiju u Edinburgu i bio je profesor medicine na Univerzitetu u Glazgovu. On je prvi otkrio sposobnost supstanci da apsorbuju toplotu bez povećanja temperature i uveo je koncept latentne toplote. Latentna toplota je najbolje objašnjena u slučaju topljenja leda, za koje vreme se održava konstantna temperatura od 0°S, kao što je slučaj prilikom isparavanja vode na 100°S. Ovim otkrićem je objasnio razliku između toplote i temperature. Zaslužan je i za otkriće ugljen-dioksida. Ekstrahovao ga je iz reakcije raspadanja kalcijum karbonata, iz procesa disanja, u procesu sagorevanja uglja i u procesu fermentacije. U hemiji je isticao važnost kvantitativnog eksperimentisanja.

HENRI KAVENDIŠ (1731-1810), engleski fizičar

Rođen je u Nici u Francuskoj, a studirao je na Univerzitetu Kembridž, koji nije završio. Od roditelja je nasledio veliko bogatstvo i sa njim se vrlo čudno ponašao. Izvodio je eksperimente iz fizike i hemije i objavljivao ih u velikom broju radova. Kevendiš je zaslužan za pionirski rad u otkrivanju i razumevanju nezapaljivih gasova. Otkrio je i metod merenja težine gasova. Utvrdio je da mešanjem dve zapremine nezapaljivog vodonika i jedne zapremine kiseonika nastaje voda (2 N + O = N₂O). Kako sam Kevendiš nije žurio da objavi svoja otkrića, ovo otkriće su mu objavili Antoan Lavoazije (1743-1794) i Džejms Vat (1736-1819). Važnost ovog dokaza, da voda nije element, kako se verovalo još od Aristotela, je ogromna. Takođe je dokazao da se i vazduh sastoji od jednog dela kiseonika i četiri dela azota, a isto je gde god se uzima uzorak. Pored toga, dokazao je i prisustvo 1% drugih gasova, koje je nazvao inertnim gasovima, pošto se u to vreme nisu mogli odvojiti. Pored svih prethodnih, otkrio je azotnu kiselinu rastvaranjem azot-oksida u vodi. Smatra se da je Kevendiš bio oko pola veka ispred svojih savremenika. Većina njegovih otkrića ostala su neobjašnjena sve dok nisu pronađene njegove beleške, koje je objavio Džejms Klark Maksvel (1831-1879) nakon Kevendišove smrti. Kevendiš je odredio gustinu zemlje, 5,5 puta veću od vode. Bavio se i ispitivanjem električne energije, koje su posle njega završili Čarls Kulon (1736-1806), Georg Om (1789-1854) i Majkl Faradej (1791-1867). Kevendiša posebno hvali Mihajlo Pupin u svojoj knjizi „Od doseljenika do pronalazača”.

DžOZEF PRISTLI (1733-1804), engleski hemičar

Džozef Pristli je upamćen po otkrićima nekoliko gasova, uključujući ugljen-dioksid iz fermentacije, koji je koristio u proizvodnji soda vode, i vodonik, azot-oksid (gas za smejanje), azot-dioksid, azot-oksid, hlorovodonik, ugljen-monoksid, sumpor dioksid, amonijak i drugi. Njegovo najznačajnije otkriće je svakako kiseonik.

DžEJMS VAT (1736-1819), škotski pronalazač

Džejms Vat se najčešće pominje kao prvi pronalazač parne mašine. On to zaista nije. Prvu parnu mašinu napravio je Tomas Njukomen, četvrt veka pre Vatovog rođenja. Međutim, Njukomenova mašina je bila ograničena samo na ispumpavanje vode iz rudarskih okana, a Vatova parna mašina je našla veoma široku primenu i njenom primenom je započela industrijska revolucija. Godine 1765. Vat je rekonstruisao i unapredio Njukomenovu mašinu, dodajući parni kondenzator i održavajući konstantnu temperaturu radnog cilindra. Njegova masovna proizvodnja i primena počela je 1775. godine, a 1790. Vat je u potpunosti usavršio svoju mašinu modifikujući je u rotacioni mehanizam sa centrifugalnim regulatorom brzine.

ŠARLES DE KULOMB (1736-1806), francuski fizičar

Šarles Kolumb je otkrio da su elektricitet i magnetizam dva različita fluida. Po njegovom zakonu (Kulonov zakon) sile između dva naelektrisana tela su srazmerne korenu njihovih rastojanja. Na primer, utrostručenjem udaljenosti između naelektrisanih tela, sila se smanjuje devet puta. Takođe, sila je direktno proporcionalna proizvodu naelektrisanja oba tela. Drugim rečima, Njutnov zakon gravitacije se ogledao u elektricitetu. Kolumb je napravio sličan nalaz za magnetizam, pa su neki naučnici počeli da razmišljaju da li postoji neka međuzavisnost između gravitacije, elektriciteta i magnetizma. Međutim, sam Kulon je verovao da su to različite tečnosti. Nakon Kulona, Kristijan Ersted (1777-1851), Andre-Mari Amper (1775-1836) i Majkl Faradej (1791-1867) definisali su fenomen elektromagnetizma.

U čast Kulona, SI merni sistem uveo je jedinicu električnog naelektrisanja nazvanu Kulonom, koja je jednaka protoku struje od jednog ampera u jednoj sekundi.

ŽOZEF LUJ LAGRANŽ (1736-1813), francuski matematičar

Josef Lagranž je Francuz, rođen u Torinu, Italija. Njegovo prvo interesovanje za nauku bilo je zasnovano na delima engleskog astronoma Edmunda Haleja, kao i na matematici. Kasnije, kao direktor Akademije u Berlinu, zainteresovao se za kretanje planeta. Vratio se u Pariz 1787. i reformisao matematički sistem. A posle Francuske revolucije, to je bio Napoleon koji mu je odao lično priznanje za svoja dostignuća. Danas postoji koncept Lagranžove matematike.

LUIGI GALVANI (1737-1798), italijanski naučnik

Galvani je, eksperimentišući sa strujama, primetio da sjajni bubnjevi na metalnoj ogradi proizvode struju. Isto je kasnije opovrgao Alesandro Volta, ali je Galvani u nauci ostao upamćen po nazivu Galvanometar, koji je dat u njegovu čast, a koristi se za merenje električnih struja, kao i po procesu zvanom galvanizacija, koji podrazumeva površinsku primenu. od metalnih jona.

Nastaviće se

PODELITE OVAJ TEKST NA: